Društvo digitalnih beskućnika

Tehnologija ide napred. Sa njom u korak mora da ide i biznis. Upravo iz tog razloga rodila se prilika da se stvori nova vrsta marketinga. Digitalni marketing. Klikom na ove dve reči, otvoriće se link u kojem jedan od najuticajnijih ljudi iz ove branše objašnjava mnogo bolje od mene šta je zapravo digitalni marketing. 

Što je nekad bio Word of Mouth marketing, sada je to Word of Mouse. Viralni marketing se preselio na internet i doživeo ogromnu ekspanziju. Ne i svoj zenit. Digitalni marketing je preuzeo vodeću ulogu u odnosu na tradicionalni marketing. Mnogi su čuli za SEO, Social Media marketing, neki su čuli za termine AdWords, Google Analytics, Inbound marketing, Content marketing, ali veoma je mali broj u Srbiji onih koji zapravo koriste društvene mreže kao kanale da razvijaju svoj brend, ili to rade samostalno, na amaterskom nivou, praveći stranice na Fejsbuku i Instagramu, što izuzetno čudi gledajući neke velike kompanije, čineći da one izgledaju smešno. 

Ono što je ideja ovog teksta jeste okupljanje svih onih koji traže svoje mesto u digitalnom marketingu. Svih onih ljudi poput mene, koje nazivam jednim zajedničkim imenom: "Digitalni beskućnici". Svih onih koji još uvek samostalno uče i traže svoje mesto pod suncem interneta. Šta mislim pod "okupljanjem"? Mislim da je potrebno da svi oni koji su u potrazi za poslom u marketingu rade zajedno, da oni koji to rade dugo i uspešno podele svoja iskustva i daju smernice, da umesto rasprava na forumima svako svakoga može putem društvenih mreža pitati ono što ga zanima, za smernice, za uputstva, za savete. 

Digitalni marketing je veoma širok pojam, i u njega spada mnogo stvari koje rade različiti ljudi, čitavi timovi koji se trude da svom klijentu, ili svojoj kompaniji, lansiraju poslovanje na što bolji način, da dosegnu što više relevantnih korisnika i da zainteresuju i zadrže, kako postojeće, tako i nove, potencijalne klijente. 

Ljudi me često pitaju: "Šta će mi to?" 

Evo šta će ti: Interakcija tvoje firme sa klijentima na društvenim mrežama pre svega će ti doneti profit. Kraj. 

Zanimljiva činjenica je da ni u nekim velikim kompanijama još uvek nisu shvatili važnost prisutnosti u svetu digitalnog marketinga što će ih, pre ili kasnije, dovesti do "Šta sad da radimo, propašćemo" situacije, o čemu govori i jedna krajnje neverovatna izjava saradnika u ljudskim resursima mog poslodavca (preko 1.000 zaposlenih), koji je na sve razloge i argumente za hitne reakcije i ulaganje napora da se uhvati korak sa konkurencijom rekao: "Trenutno nema potrebe za takvim profilom". 

Sine, nemaš ti pojma, jer da imaš ne bi se oslanjao na flajere i kucanje na vrata klijentima, pešadijsku akviziciju klijenata i oslanjanje na "dovedi prijatelja, kuma, brata da nam bude klijent". 

Ljudi vole interakciju, žele da budu deo nečega, i to je jedna od ogromnih prednosti društvenih mreža, komunikacija, interakcija, uključivanje svojih klijenata u svakodnevni rad. Želiš li da čuješ šta tvoji klijenti žele? Hoćeš li da ih zadržiš ili ti je bitno samo da kupe tvoj proizvod ili uslugu? Interakcija je jedan od ključnih faktora zadržavanja klijenata, jer pored pronalaženja načina da ih zadovoljiš potrebno je i da prevaziđeš njihova očekivanja. Lojalan klijent znači više nego novi klijent, i to je pravilo koje važi mnogo duže od interneta, pravilo koje čuva posao, ono što ti garantuje profit u budućnosti. To postaje nemoguće bez interneta, društvenih mreža, odnosno interakcije sa klijentima na istim, bilo da je to Fejsbuk, Instagram ili Tviter. 

Ljudi vole interakciju, žele da budu deo nečega.

Fejsbuk ima preko milijardu aktivnih korisnika dnevno! Zašto neko misli da to nije dobar način da se do njih dođe? Da li je jeftinije dopreti do korisnika putem Fejsbuka nego putem televizijske reklame? Dajte sami odgovor. 

 Instagram je od 2013. do polovine 2016. skočio sa 90 miliona aktivnih korisnika na 500 miliona. Da li je, na mreži koja je savršena za foto/video interakciju, promociju i razvoj brenda, loše doći do novih klijenata? Da li je i to jeftinije od televizijske reklame? Opet sami dajte odgovor.

Znam da u Srbiji postoji još mnogo da se radi da bi kompanije i firme, bez obzira na veličinu, opredelile za digitalni marketing. Znam da postoje ljudi koji tehnološki razvoj i napredak vide kao priliku za nove naučne, praktične i poslovne oblasti. Znam da jedan broj marketinških stručnjaka već odavno radi i napreduje u svim segmentima digitalnog marketinga, a isto tako znam i da postoji još mnogo njih poput mene koji još uvek traže način da uđu u ovaj svet, koji uče svakodnevno, i koji vide biznis drugim očima od "Zovi kuma, brata, rođaka i prijatelja". Pusti klijenta da ti dovede svog brata, kuma i prijatelja, ti mu pruži nešto zbog čega će da ga dovede. Daj mu kvalitetan sadržaj, nauči ga nečemu, daj mu razloge da bude srećan što je tvoj klijent, omogući mu da ti kaže svoje želje, sugestije, iskaže nezadovoljstvo ako ima i najmanji problem sa tvojim proizvodom ili uslugom, i uradi nešto da ga oduševiš ili mu pokreneš pozitivne emocije, jer marketing više nije samo grafika, nije proračun, ima tu i dosta psihologije. 

Pusti klijenta da ti dovede svog brata, kuma i prijatelja, ti mu pruži nešto zbog čega će da ga dovede. 

Na svim društvenim mrežama, svako ko želi, bilo da je istomišljenik, kolega, kompanija koja vidi savremeno poslovanje istim očima, može da nađe moj profil: markolo87, i započne interakciju jer, da ponovim, cilj ovog teksta jeste da okupim oko sebe ljude koji se na ovaj ili onaj način bave digitalnim marketingom, stručnjake koji već rade ili one koji poput mene žele to isto da rade, kako bismo ga zajednički uveli u srpsku biznis kulturu, jer je Srbija, njena privreda, zajedno sa kompanijama koje posluju u njoj, i dalje "beba" u ovom segmentu poslovanja. 

Konkurs za posao – ili kako bi to izgledalo da su kompanije u ulozi kandidata

Marko Janković, master ekonomije, raspisuje konkurs za radno mesto u marketingu.

O meni:

Marko Janković, marketing ekspert u razvoju, vlasnik diplome mastera ekonomije na smeru Marketing i Trgovina, diplome osnovnih akademskih studija na smeru finansije i bankarstvo, kao i sertifikovani Google Partner i objavljivani autor na naučno istraživačkim portalima sa akademskim radovima na teme savremenog marketinga zaljubljenik u digitalni marketing, viralni marketing, razvoj brenda i inovativni pristup u donošenju poslovnih odluka, jedan od onih koji prate svoje snove i ne odustaju od njih. Jedan od onih koji znaju da je uspeh sastavljen od odredjenog broja neuspeha. Na mom LinkedIn profilu se mogu naći brojne kvalifikacije koje su samo vrh ledenog brega a na osnovu kojih se može doneti zaključak o nedovoljno iskorišćenom potencijalu


 Za potrebe iskorišćavanja potencijala i dostizanje maksimalnih rezultata, Marko Janković traži:

- Ozbiljnu kompaniju koja ume da ceni intelektualne, moralne i profesionalne kvalitete

- Kompaniju sa potencijalom i trendom rasta koja ume da odredi adekvatan ekvivalent kvalitetu zaposlenog u novčanim sredstvima

- Minimalno obrazovanje generalnog direktora: visoka stručna sprema (Master, magistar, doktor)

- Minimum pet godina rada sa godišnjom stopom rasta prihoda od 20%

- Poznavanje pravopisa srpskog jezika svih zaposlenih u višem menadžmentu (za srpske državljane minimum poznavanje  90% opštih pravopisnih pravila)

- Obavezno poznavanje rada na računaru i mobilnim uredjajima (MS Office, web, Skype, poslovna korespodencija)

- Obavezno poznavanje, poštovanje i primena liderskih osobina koje pružaju motivaciju i satisfakciju zaposlenima

- Potrebne izražene veštine u okviru  plaćanja visokoobrazovanih zaposlenih u skladu sa njihovim obrazovanjem i profesionalnim kompetencijama

- Potrebna dodatna stimulacija zaposlenih putem programa retencije i ostvarivanja satisfakcije i lojalnosti svih koji rade za kompaniju, minimum 90%

- Dodatni uslov za kompanije od 130+ zaposlenih koje konkurišu za usluge Marka Jankovića jeste da mu obezbede sredstva za rad maksimalnog kvaliteta da bi očekivale maksimalne rezultate i prevazilaženje svojih očekivanja

- Obavezno službeno vozilo za vozača B kategorije, ne starije od 5 godina, sa osiguranjem stakala i putnika, manje od 100.000 predjenih kilometara u kategoriji hatchback/sedan/SUV i obaveznu opremu: parking senzori, senzori za kišu, xenon svetla, digitalna klima, tempomat, webasto, ABS, ESP, ASR


Opis dužnosti kompanije:

- Pružanje profesionalne atmosfere

- Adekvatna zarada sa bonusima, trinaestom platom i regresom, dovoljnim da zaposleni živi dostojanstveno, a ne preživljava

- Direktno opsluživanje profesionalnih  potreba i zahteva zaposlenih

- Poštovanje poslovnog kodeksa ponašanja svih zaposlenih u menadžmentu

- Briga o satisfakciji i lojalnosti zaposlenih u cilju stvaranja lojalnosti korisnika

- Održavanje kvalitetnog života zaposlenih u toku radnog vremena sa konstantnim zalaganjem za smanjenje stresa koji nosi savrmeeno poslovanje


Šta nudim:

- Visok nivo koeficijenta inteligencije

- Visok nivo obrazovanja sa konstantnim svakodnevnim učenjem novih veština

- Mogućnost ustupanja ličnog intelektualnog kapitala na neodredjeno vreme

- Dinamičan temperament

- Aktivan smisao za humor

- Kreativnost i inovativnost

- Visoki zahtevi po pitanju zarade

- Visoko mišljenje o sebi i stalno napredovanje ka postizanju dodatnih argumenata I činjenica o profesionalnim i moralnim kvalitetima

- Stalno profesionalno usavršavanje i neodustajanje od postizanja uspeha u profesionalnom i privatnom životu


Biće kontaktirane samo kompanije koje imaju ozbiljne namere da podstaknu razvoj profesionalnih kvaliteta i održavanja visokog životnog standarda svojih zaposlenih


Rok za konkurisanje: Dok je Marko Janković živ i sposoban za rad


Znate li neku kompaniju kojoj ne biste dozvolili da pre vas ugrabi priliku da zaposli Marka? Šta čekate?!



Kompanije koje su zainteresovane mogu poslati svoje ponude na mail: markolo87@gmail.com ili posetiti LinkedIn profil

Humanitarna akcija maturanata

Ovaj tekst posvećujem jednom Pedji i njegovim sestrama, deci koja nemaju srećno detinjstvo kakvo sam ja imao.

Svi smo u jednom trenutku čuli za nekoga kome je potrebna pomoć, neko dete ili porodicu. I uvek će postojati ljudi kojima će trebati pomoć. I uvek će biti ljudi koji mogu da pomognu. 

Tokom procesa organizacije proslave desetogodišnjice mature generacije 2002/2003, došao sam na ideju da i mi, bivši učenici gimnazije Vuk Karadžić iz Loznice, svojim skromnim doprinosom damo primer svim ljudima koji imaju mogućnost da barem na kratko vrate osmeh na lice nekog deteta, siromašnog ili bolesnog. Moj izbor je bio neko od učenika lozničke gimnazije. Kako je vreme prolazilo i kako sam se raspitivao kome bismo mogli ovu akciju da namenimo, saznao sam ime jednog učenika, Predraga Nikolića, za kojeg je Blic Fondacija svojevremeno, tačnije krajem 2015. godine, izdvojila sredstva i donirala mu kuću. Kako sam iz njihovog članka i direktno iz škole saznao, ovaj dečak živi u izuzetno lošim materijalnim uslovima, sa ocem i dve mladje sestre, jednom od 10 a drugom od 12 godina. 

U tekstu koji sam čitao na sajtu blic.rs, pisalo je da ovaj dečak u školu ide u jednoj trenerci čitavo polugodište, jedne patike koje je dobio su se već raspale, i strašno sam se osetio jer znam da na samo nekoliko kilometara od mene deca žive u takvim uslovima. 

Želeo sam da uradim nešto, a sam ne mogu mnogo, jer sam i ja, kao većina stanovnika Srbije zatrpan nekim svojim problemima, nekim svojim troškovima, i nekim svojim kombinacijama kako bih preživeo od plate do plate. Smatrao sam da ovaj skup treba iskoristiti i učiniti bilo šta. 

Ogromnu zahvalnost dugujem ljudima iz moje generacije, koji su izašli u susret povodom ove akcije, iako su mnogi od njih na prozivci, u svom predstavljanju, na temu zaposlenja rekli “Snalazim se”, i time je njihovo učešće veliko, odvojili su novac koji su možda krvavo zaradili. 

Nakon što smo na samoj proslavi uspeli da skupimo skromnih ali, smatram, značajnih 39.000 dinara za ovu porodicu, može se doneti zaključak: 

Dokazali smo i pokazali, kao i dosta ljudi pre nas, da Srbi kao narod, i pored teškog života i situacije u kojoj se svi gradjani nalaze, nisu izgubili ljudskost. Mi, konkretno generacija 2002/2003, pokazali smo da smo izrasli u kvalitetne ljude na koje će biti oslonjena budućnost ovog društva. 

Ukoliko svako od nas na ovakvim proslavama i skupovima bude dao doprinos odrekavši se paklice cigareta, dva pića u kafani ili bilo čega drugog što je ekvivalent toj vrednosti, neće izgubiti mnogo ali će dobiti satisfakciju i  ponos što učestvuje u humanom delu. 

Ovim putem bih zamolio svakoga ko pročita da na bilo koji način pomogne nekom detetu, bilo kojem, jer sva deca zaslužuju jednake uslove za odrastanje, jednake šanse za uspeh, i jednake širine kako bi izabrali svoj put, karijeru i život. 

Još jednom, zahvaljujem se svim ovim ljudima koji su podržali akciju, svim profesorima koji su uradili dobar posao pripremajući nas za svet odraslih, I naravno, roditeljima koji su nas vaspitali tako kako jesu, da postanemo dobri ljudi, humani, dostojanstveni, veliki. 

Generacijo 2002/2003 gimnazije Vuk Karadžić iz Loznice, BRAVO!
Vidimo se na novom okupljanju, i do tada vam želim svu sreću ovog sveta!

Sa čime se suočavaju inteligentni ljudi?

Ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije naizgled imaju sve konce u svojim rukama. Ali da li je sve sjajno kod njih i koliko poteškoća imaju svakodnevno? Brojne su iako tako ne izgleda. Način na koji su odrasli, odnos i očekivanja roditelja i okoline, njihova osećanja prilikom teških trenutaka, sve to mogu biti razlozi za delimičnu ili potpunu izolaciju. Pomislite na Teslu, Ajnštajna, Pupina...koliki je krug ljudi bio oko njih?

Inteligentni ljudi su izloženi većem pritisku

Kako su inteligentniji od većine, od inteligentnih ljudi se očekuje više, da daju veći doprinos, da više ostvare. Oni razumeju stvari koje drugi ljudi uglavnom i ne vide, svoj život posmatraju drugačije i smatraju da ide u drugačijem pravcu nego životi drugih ljudi. Oni teže ka uspehu i postizanju bolje karijere, više novca. Ukoliko se stvari koje rade ne ispostave visoko na lestvici uspešnih, smatraju da sebi čine "medvedju" uslugu. U slučaju da im život ne ide u onom pravcu koji su zamislili, često imaju običaj da kritikuju, napadaju i obezvredjuju sebe.

Teško stiču prijatelje

Inteligentni ljudi traže druge inteligentne osobe kako bi se družili i sprijateljili. Kada upoznaju nekog novog, posmatraju, analiziraju i postavljaju naizgled bezazlena pitanja u procesu upoznavanja. Čak i ako neko ima ista ili slična interesovanja, ne mora da znači da će biti prihvaćen, jer naše "pametnice" ne prihvataju ako neko nema istu percepciju i vidjenje tih stvari, predmeta interesovanja.

Ovo znači da su inteligentni ljudi samotnjaci, ili često usamljeni, kako god definisali njihovo osamljivanje. Iako ovo znači da imaju više vremena za ostvarenje svojih ciljeva, često može voditi depresiji.

Problem koji je naveden u ovom delu je utoliko veći što je sredina manja, što Srbiju, posebno delove unutrašnjosti, manje gradove, stavlja u prvi plan kod problema inteligentnih ljudi da steknu prijatelje.

Pate od paralize analizom

Kao što sam napisao u prethodnim redovima, inteligentni ljudi imaju potrebu da analiziraju. Iz te potrebe, javlja se proces istraživanja svih "za" i "protiv" činjenica pre donošenja odluke, što često dovodi i do toga da uopšte ne donesu odluku. Previše analiziranja i previše "Šta ako...?" pitanja ih iz tog razloga udalji od odluke. Možda zato što su perfekcionisti i žele da nadju najbolje moguće rešenje.

Ukoliko vode tim ili organizaciju, gore navedeni razlozi i činjenice mogu dovesti do katastrofalnih rezultata, jer oni neće prihvatiti da donesu odluku ukoliko sve nije uradjeno onako kako su zamislili, jer tim to nije mogao da ostvari.

Često su zarobljenici svoje inteligencije

Postoji mnogo primera u kojima su inteligentni ljudi zarobljenici svoje inteligencije. Na primer, oni uglavnom nemaju problem da razumeju nešto, i učenje drugih ljudi nečemu ih vrlo često frustrira ukoliko osoba ne razume ono čemu ga "pametnica" uči, i ne mogu da nastave sa tim procesom podučavanja.
Dalje sa tim, inteligentni ljudi mogu biti odbačeni od drugih ljudi. Sve što inteligentna osoba kaže može zvučati pretenciozno, a ustvari samo iznose činjenice. Ovo socijalizaciju i društveni život inteligentnih ljudi u velikoj meri otežava.

Teže im je da budu srećni

Inteligentni ljudi su "prokleti" svojom inteligencijom. I vrlo često misle da je neznanje blagoslov, popularno Čorbino "kako je lepo biti glup". Zato nekad misle da bi im bilo bolje da nisu toliko pametni. Pretvaranjem da nisu toliko pametni stvaraju mišljenje da su neiskreni prema sebi. Svo to preterano razmišljanje vodi ka socijalnoj anksioznosti.

Sreća dolazi iz prihvatanja sveta takvim kakav jeste, a kada ne možete da se opustite i prestanete da analizirate sve, skoro je nemoguće prosto udahnuti svet i njegovu nesavršenu prirodu.

Šta mislite o ovim činjenicama? Da li ste imali slična iskustva? I da li imate moguća rešenja za prevazilaženje problema prosečnog natprosečno inteligentnog čoveka? 

Druga polovina dvadesetih

Kako godine prolaze, sve više shvatamo da moramo da se prilagodimo njima. Ili su to ustvari očekivanja okruženja, da moramo da se ponašamo u skladu sa tim očekivanjima?
Ja sam trenutno još uvek u dvadesetim godinama, ali su se stvari za mene promenile dosta od početka perioda sa dvojkom kao prvom cifrom.

U prvoj polovini većina stvari je ista. Najveća obaveza jeste bila učenje, a jedini rok je junski ispitni rok, da se daju svi ispiti (ili da se barem dâ uslov za sledeću godinu studija). Sve izmedju su žurke, izlasci i glupiranje sa društvom. U prvoj polovini dvadesetih nije bilo ništa čudno ako me ljudi iz kraja vide kako se u 9 izjutra vraćam kući u košulji, iz izlaska u koji sam otišao u 9 uveče prethodnog dana. Čak ni bauljanje i teturanje nisu ništa čudno.
Druga polovina dvadesetih znači i drugi pogled na vas ukoliko je slika ista. Jer od vas se očekuju drugačije stvari.

Koje su to stvari očekivane od mladih ljudi koji su prešli u drugu polovinu dvadesetih godina?

1. Od vas se očekuje da ste završili studije. 

Kako svaki student upisuje fakultet sa prvobitnom namerom da ga završi, tako se od njih očekuje da ga završe najkasnije do 25. godine. Sve što tokom studija radite, stvarno je nebitno ukoliko ih završite na vreme. Možete svake noći sa društvom obilaziti klubove i kafane po gradu i vraćati se u vreme kad su svi zaposleni već stigli na posao, sve dok to ne utiče na vaše studiranje. Možete sa ortacima igrati turnire u PES-u (FIFA je za decu) u alkohol, poput cugopola, pa ćemo ovo nazvati "golopol", pa svaki put kad primite gol morate popiti odredjenu dozu. Možete se skupiti sa ortacima, otići na vikendicu i biti neodgovorna goveda koja spremaju roštilj, puštaju glasnu muziku, glupiraju se i piju ogromne količine alkohola. Možete raditi šta vam je volja, i kad vam je volja, sve dok ispite polažete na vreme. 

Kada dodjete u te godine kada se od vas očekuje da ste završili studije ili ste pri kraju, i sami vidite kako se stvari menjaju. Roditelji, ljudi iz okruženja, svi vas pitaju koliko još imate do kraja studija. Ukoliko ste pametno rasporedili svoje vreme, inteligentni ste i nije vam možda bilo potrebno mnogo da biste savladali gradivo koje je trebalo da spremite - vi ste "na konju". Ukoliko niste - vi ste "u kanalu". I to je prosto. Zato pamet u glavu. 

2. Od vas se očekuje da ste počeli da radite

Ako niste imali sreću da ste član porodice koja ima sopstveni, dobro razvijen, biznis a vi, kao mladi stručnjaci bez iskustva imate priliku da to iskustvo steknete u okruženju koje vam je poznato, možete bii u raskoraku. Današnji trend koji kompanije prave i prate, govori samo jedno: Kompanije žele mlade, školovane, stručnjake sa iskustvom. 

HELLO! Gospodo, na koji način i u kom paralelnom univerzumu ste zamislili da nadjete novopečenog diplomca a koji istovremeno ima iskustva? 

Na svu sreću, postoje kompanije u kojima možete da radite volonterski, da idete na stručnu praksu posredstvom fakulteta (ja sam imao tu sreću da Univerzitet Singidunum ima izuzetnu saradnju sa većim brojem firmi, društava i banaka, te sam stručnu praksu imao u jednoj od najvećih banaka u Srbiji. 

Dakle, već po završetku studija se od vas očekuje potpuno menjanje nekih navika koje ste imali tokom studiranja (mislim da je studentski život najlepše iskustvo u životu svakog pojedinca). Ako imate više sreće od, po mojoj proceni, 80% vršnjaka, vi ste dobili posao i na vama je da li možete da uklopite stari tempo života i nove obaveze. Moguće je, ali izlasci vremenom počinju da se svode na vikende, i to ako imate dovoljno ljudi u svom okruženju koji ne žele da im se život svodi na, sada već odavno popularno, "kuća-pos'o, pos'o-kuća". 

Dakle, nema džeparca, sami morate da zaradite za sve svoje obaveze i želje. 

3. Od vas se očekuje da imate devojku/dečka i planirate brak

Kad ovo kažem, mislim na ozbiljnu vezu koja će se uskoro pretvoriti u brak. Panika! Ali u bukvalnom značenju te reči. Osim ako niste posle srednje škole odlučili da odmah počnete da radite, da se venčate i da vam fakultet nije potreban i da ćete propustiti studentski život (kako tužno i siromašno razmišljanje iz perspektive nekoga ko je prošao i osnovne i postdiplomske studije). 

Većina nas nije spremna na tako ozbiljne korake. Posao, porodica, DECA?! Posle tako bezbrižnih godina od nas se očekuje da sve to odbacimo i započnemo taj ostatak života, u kojem se sve više-manje svodi na ozbiljnost. Ne, nikako ne mogu i dalje da se pomirim sa tim, iako vidim da se oko mene sve više ljudi udaje i ženi, barem po sve češćim svadbama na koje idem. 

SAVET: Uživajte u svim stvarima u kojima ste uživali i tokom studija, izlazite, družite se sa što više ljudi, ispicajte sve što može da se ispuca, i ne dočekajte da vâs spuca kriza srednjih godina jednom kada shvatite da niste zadovoljni kako ste proveli dane kada ste mogli biti slobodni u svakom smislu.

4.  Treba da se osamostalite 

Ovo je najverovatnija "nemoguća misija" u Srbiji. Kako završite fakultet, imate dovoljno sreće (da, sreće, jer vas sa samo završenim fakultetom niko neće ni pogledati) da nadjete posao i počnete da zaradjujete, očekivano je da počnete da živite nezavisno od roditelja. 

E sad, zašto je to nemoguće? Prvo, ako ste poreklom iz unutrašnjosti a ne rodjeni Beogradjani ili Novosadjani, a spadate u većinu kojima roditelji nisu ostavili stan, pred vama je začarani krug plaćanja računa, kirije i svih drugih mesečnih troškova od plate koja je, u većini slučajeva dovoljna za račune i klopu. Dobro, pitate se, od čega onda platiti kiriju za stan, i još na sve to imati za sebe. Rešenje je samo jedno. Ili da se odreknete društvenog života i radite još jedan posao honorarno, ili da se vratite kod roditelja. 

Ukoliko imate tu sreću da imate svoj stan i dobru platu, vi živite ono što je poznato kao "American dream", i to u Srbiji. Za većinu to, nažalost nije tako. Preostaje vam da kombinujete, da se snalazite i da tražite način da odete iz Srbije. 

Situacija u kojoj je država može da se uporedi sa apsolventom sa još 10+ ispita na ledjima i studentskim kreditom, gde su gradjani roditelji koji plaćaju sve za svog neodgovornog potomka, tj. u ovom slučaju državu. Ne treba mi takva odgovornost. Zato i ja, u svojim kasnim dvadesetim tražim način da odem u neku drugu, zdraviju, sredinu. 

Na kraju, dodao bih, druga polovina dvadesetih godina života svakoga od nas jeste potpuno drugačija od onoga na šta smo navikli, jeste ozbiljniji period i jeste nova "škola" za sve, a sami biramo da li ćemo nastaviti da učimo. Lično, volim da kažem, bitno je proživeti dobro dvadesete da bismo imali čega da se sećamo u pedesetim. Jer čovek je stvoren da, pored posla, obaveza, studija, računa, kredita, materijalne neizvesnosti i svih stvari koje otežavaju život, uživa u svom životu. Život bez užitka je promašen život. 

Kraj dvadesetih nije kraj života, i za svakoga ko postavlja pitanje sebi "Šta sad?", evo odgovora: Uživaj u svemu. Budi osoba koja neće zažaliti zbog protraćenih godina u dosadi, budi osoba koja će imati šta da ispriča svojoj deci i unucima. Budi osoba sa iskustvom u mladosti i radostima koje ona nosi pre nego što budeš osoba sa profesionalnim iskustvom. Ne ispunjavaj tudja očekivanja već ispuni svoja. Ako se i budeš kajao, bar se nećeš kajati znog drugih ljudi i učićeš iz svojih grešaka. A u dvadesetim možeš da grešiš. 

Pismo šezdesetogodišnjaku

Hej, ti. Da, baš ti. Oslovljavam te tako, bez persiranja jer si ti starija, mudrija i bolja verzija mene. Ili nisi? Ko si ti? Jesi li uspeo da se izboriš za svoje mesto? Ili nikada nisi izašao na put koji si tražio?
Šta si postigao u životu? I jesi li srećan? Koliko imaš poslovnih uspeha? Koliko ličnih?

Danas imaš 60 godina, duplo više od mene koji pišem ovo pismo. Imaš i više znanja i iskustva od mene. Ako si uspeo da pronadjes svoju sreću, kaži mi da li bi primio duplo mladjeg sebe da radi odgovoran posao? Ili bi me i ti zanemario? U ovim danima, ja sam zvanično stručnjak u marketingu, dokazan samo naučnim radom i sertifikatima, nedovoljno iskusan za bilo koga. A ko si ti? Jesi li uspeo da nadješ način da prevazidješ samog sebe, druge ljude, ovu državu i njene političare? Da li si ostao ovde ili si otišao daleko? Ima li u tvom vremenu povratka u prošlost, da mladjem sebi lupiš šamar i nateraš ga da bude uporniji, da više uči, da bolje proceni ljude, da neke ljude bolje veže za sebe a neke, pak, distancira? Koliko si stvarno pametan čovek? Ideje koje imam ja sada, da li su i u tvom vremenu dobre, da li su kreativne, jesu li iskorišćene?

Danas sam ja neko ko nema karijeru, ako zanemarimo karijeru blagajnika, sa završenim fakultetom i postdiplomskim studijama, dobrim prosekom i dugom u banci. Šta sam naučio do sada? Fakultet mi neće značiti ništa ukoliko nemam kvalitete koji se ne uče. Ili se uče? Kaži mi ti? Da li ćeš pronaći način da mi kažeš pre nego što zaboraviš ko si i šta si bio, i gde si bio? Ja danas imam dve diplome, imam tri sertifikata i četiri godine iskustva. Koliko si ti napredovao u odnosu na mene? Da li ti je i dalje viralni marketing zanimljiv, da li se i dalje baviš kreativnim idejama i noću smišljaš cele kampanje za nepostojeće brendove? Da li neki od njih sada postoji? Da li si ti brend? Koliko je sada AdWords zanimljiv i postoji li mobilno oglašavanje?

Ja danas nosim iPhone? Da li ti imaš nešto drugo? Neki iEye? Ugradjen komunikacioni uredjaj koji ti pomaže da budeš u kontaktu sa ljudima koje voliš, sa kojima radiš i da dosegneš do novih znanja. Je li internet drugačije mesto?

Ja ti dajem jedno obećanje, daću sve od sebe da ne budeš razočaran u mene dok budeš čitao. Dajem ti obećanje da ću sve uraditi da budeš ponosan na svoju mladju verziju, da budeš ponosan na mene. Ja verujem da si ti već mnogo postigao, da će iza tebe ostati trag, i da ću ti ja pomoći u tome. Ja želim da budem ti, uspešan čovek koji je znao da pronadje sebi priliku, ugrabi je i stvori neke stvari vredne pomena, počev od posla, pa sve do porodice.

Jednog dana želim da budem doktor nauka, i nadam se da si ti doktor nauka. Želim da se diplome i akademska priznanja računaju. Da li su se tvoje računale?
Ako ja grešim u potrazi, upropastiću i tebe. I možda ovo pismo neće značiti ništa. A možda ću biti čovek koji čita pismo od duplo mladjeg sebe i misliti da bez tog mladog čoveka ništa ne bi bilo moguće ni ostvarivo. Moj cilj sada je uspeh, tvoj cilj je, nadam se, prenošenje znanja nekim mladim ljudima koji, poput mene, traže posao i sreću.

Radite li nešto besplatno i zašto?

"Ako si dobar u nečemu, ne radi to besplatno." Izreka koja nam, ako je se držimo, može da napravi razliku izmedju finansijske neizvesnosti i finansijske nezavisnosti. Siguran način da propadnete ili krpite kraj sa krajem je da činite drugima besplatne usluge. Siguran način da zaradite i obezbedite sebi sigurnost u tom pogledu jeste da naplatite ono u čemu ste dobri.

Svi smo se bar jednom našli u situaciji da neko očekuje da iskoristimo svoje znanje, pokrenemo vijuge i uradimo za njih nešto. To je odlično, dokaz da ljudi računaju na nas. Problem je što mnogo ljudi očekuje da uradimo to za njih bez naknade, kao uslugu, kao da je to ništa, i kao da ništa zauzvrat ne treba.

U društvu neznalica ništa ne sme da bude besplatno. Ili ćeš da naučiš ili ćeš da platiš. Tačka.

Siguran sam da su se svi susreli sa ovim situacijama. I siguran sam da su mnogi radili besplatno. Jer sam i ja radio besplatno.

Zašto ljudi žele da za njih uradimo nešto besplatno? Zato što ne cene to što radimo za njih. Na neki način ovo se može protumačiti i kao uvreda. I sledeći put kad od vas neko bude tražio da uradite za njega nešto bez naknade, u ćemu ste dobri i za šta ste učili, radili, razvijali se u tom pravcu - kažite mu da to uradi sam ako misli da nije vredno njegovog vadjenja novčanika.

Koliko ste vremena proveli učeći to što znate? Koliko ste puta doživeli neuspeh i nastavili da učite da vam se to ne bi desilo? Koliko ste vremena uložili u izgradnju tog imidža da poznajete ono što traže od vas? Koliko vi cenite svoj posao i svoj rad, toliko ćete i zaraditi.

 Evo na primer ja sam master ekonomista. Koliko mi je vremena trebalo da pročitam svu literaturu potrebnu za razumevanje onoga o čemu sam kasnije pisao? Koliko mi je vremena bilo potrebno da kasnije napišem pristupne radove i master tezu? Koliko vremena je bilo potrebno da naučim sve kako bih odbranio taj master rad i postao to što jesam? Sigurno više od 300 sati rada. Koliko sam novca uložio u studiranje i šansu da to postanem? Sigurno preko 10.000 evra. 

Imao sam sreću da moji roditelji ulože veliki deo tih sredstava u moju budućnost. Ali nisu učili za mene. Jasno je da je to za Srbiju ogromna investicija, a period od 17-20 godina školovanja nije mali. I to nije sve. Ako želiš da budeš dobar u nečemu - učenje nikad ne prestaje. Skupio sam dosta znanja i informacija, i normalno je da očekujem da to naplatim adekvatno. Ako mi sami ne vrednujemo to znanje i uložen trud i novac, neće niko. Mogao sam da platim da mi neko napiše master rad, da, ali da PLATIM, znači neko bi meni naplatio ono što ume da radi, a ja bih ostao i bez novca i bez znanja.

Ako sam bio dovoljno jasan u celom tekstu, sledeći put kada vam neko bude tražio da za njega uradite nešto što umete dobro da radite, besplatno ili za manje novca nego što vredi, razmislite koliko ste vi uložili da biste bili tu gde jeste i da biste znali to što znate. Ako mnogo ljudi dolazi do vas i traži besplatne ili jeftine usluge, razmislite da li ste vi možda doprineli tome tako što ste predugo činili upravo te besplatne ili jeftine usluge.

Ubedite ljude da ono u čemu ste dobri vredi više prostom rečenicom:

URADI SAM AKO MISLIŠ DA NE VREDI VIŠE I AKO MISLIŠ DA TI NEĆE DONETI MNOGO. 

Stvari koje ljudi "starog kova" ne prihvataju

U današnjem, savremenom, poslovnom okruženju, sve je više ljudi koji svoje poslove "sele" na internet, ali još uvek ima i onih koji ne prihvataju činjenicu da im je internet potreban za poboljšanje poslovanja.

Čak i oni poslovi koji naizgled, ili po nekima, nisu za internet oglašavanje i reklamu, moraju imati svoje mesto u ovom okruženju, počev od vodoinstalaterskih usluga, električara kojima trebaju mušterije, malih specijalizovanih radnji, poklon shop-ova itd.

Zamislite da se nekome pokvari ves masina, ili se desi poplava u kuhinji/kupatilu. Gde će ta osoba pronaći majstora ako do tada nije imala problem ili je nedavno počela da živi sama, u drugom gradu ili državi, pa su se takve stvari obavljale u režiji roditelja, brata, sestre i sl.? Najlakši način je i najbolji način.

AdWords

Skoro da možete da zaboravite klasično oglašavanje u novinama, na oglasnim tablama i sličnim medijima, osim ako ne ciljate onu populaciju koja ne koristi internet, a to su ljudi od, otprilike, preko 60 godina, uglavnom nižeg obrazovanja i nezaposleni.

Jedan od najboljih načina da "obogatite" i poboljšate svoje poslovanje, da budete primećeni i stvorite razliku u odnosu na konkurenciju jeste AdWords. Za neupućene - AdWords je Google-ova "oglasna tabla". Na AdWords nalogu možete da napravite oglasnu kampanju takvu da, u datom trenutku, kada neko vrši pretragu istih ili sličnih usluga/proizvoda koje vi nudite, vaš oglas/reklama izlazi iznad rezultata besplatne pretrage.

Upravo u tom polju je snaga vaše reklame, jer je moguće da vas neko jednim klikom pozove, ili eventualno poseti vaš sajt, izvrši kupovinu ili se detaljnije informiše o vašoj ponudi. I to nije sve. Moguće je postaviti svoju lokaciju radi lakšeg snalaženja, ukoliko niste na najsrećnijoj lokaciji u gradu pa vas je teže pronaći. Ili ako svoje usluge i proizvode nudite samo onima koji žive u vašem gradu i okolini, takodje je moguće postaviti parametre, da ciljate svoj grad, okolinu, regiju. Ni to nije sve, ali da bih izneo sve prednosti AdWords oglašavanja, bilo bi potrebno mnogo vremena i mnogo teksta. 

Zaključak je da putem AdWords-a možete da dosegnete one ljude kojima je u baš tom jednom trenutku potrebna vaša usluga ili vaš proizvod. Neka dodatni motiv bude cena koja je mnogo niža od tradicionalnog oglašavanja, sami možete da kontrolišete troškove i činjenica da preko 50% ljudi izvrši kupovinu od trenutka kada vidi i klikne vaš oglas.

Mnogo ljudi koje sam sreo tokom života, školovanja i karijere zapanjilo me je neprihvatanjem osnovnih stvari ključnih za biznis i držanje koraka sa poslom, konkurencijom i prilikama. Medju njima i moji roditelji, čiji dugogodišnji uspešan biznis nije mogao da se održi zasnovan na nekim tradicionalnim, "starim" principima.

Uključivanje računara u svakodnevno poslovanje preduzetnika i malih preduzeća (o velikima ne treba ni govoriti) već dve decenije nije stvar prestiža ni luksuza, već stvar moranja. Učenje novih načina, novih tehnologija i novih metoda rada u velikoj meri može pomoći tim malim firmama, preduzetnicima i zanatlijama da budu konkurentni na svom tržištu.
Nakon uvodjenja računara u svakodnevnu poslovnu praksu došao je red i na internet, kao neminovnost savremenog biznisa.


Neznanje je prva prepreka i prvi kamen spoticanja na putu ka tehnološkom opismenjivanju i prvi stepenik koji je trebalo preskočiti.

Druga, teža prepreka, jeste strah. Ljudi, upravo iz neznanja, nemaju poverenje u tehnološka rešenja. Ti ljudi, posebno starije generacije, plaše se inovacija, ne žele da prihvate stvari koje su danas normalne, i nisu ni svesni koliko neko "u pokretu", na putu od kuće do posla i obrnuto, na svom mobilnom telefonu vrši pretragu i upravo tu može da pronadje uslugu ili proizvod. Kao što sam već napisao, preko 50% ljudi u prvom satu nakon pretrage i klika na vašu reklamu izvrši online kupovinu ili poseti vašu radnju radi kupovine. 

Treća prepreka, i ona najteža, jeste nedostatak želje za inovacijama i napretkom. Često, ako ne i najčešće, dolazimo do problema, dugova koji se nagomilavaju zbog nedostatka poslovne aktivnosti, i gašenja biznisa, dolazi upravo iz razloga što vlasnici, direktori, menadžeri, uglavnom u malim firmama i preduzetničkim radnjama/agencijama, ne žele da uče jer misle da je ono što im je radilo 20 godina može da radi i dalje. Pa čekaju. Dok ne dočekaju krah i suoče se sa zatvaranjem.

Pomenuo sam da se to desilo i mojim roditeljima koji su imali jako dobar i razvijen biznis, i kao prvi u mom rodnom gradu koji su privatno počeli da rade u toj oblasti imali su prednost i bolju poziciju u odnosu na sve druge. Tokom poslednjih godina, pre zatvaranja firme i radnje, imali su nepredvidjene okolnosti na koje sam ih upozoravao od svog 6. razreda, sada već davne 2000. godine. Kamere, računar, elektronski popisano stanje robe omogućilo bi praćenje i kontrolu, i bila bi sprečena kradja koju je, do tada 10 godina zaposlena radnica izvršila, u iznosu od oko 30.000 evra (nikada nije utvrdjen tačan iznos).

Na njihovom primeru, i naučen tim iskustvom, razmišljao sam o ponovnom pokretanju starog posla, ali sa drugačijim planom, drugačijom perspektivom, uz obavezno korišćenje savremenih alata i veština, i konstantno učenje i primenu naučenog. Jer danas će vam posao ići, bićete uspešni u svom poslu, ali već za dve godine to možda nećete biti jer je prosto trebalo da prihvatite jednu inovaciju.

Internet je sada mesto gde prodajete svoje usluge i proizvode. Marketinške metode i strategije se menjaju. Ljudi više ne pričaju medju sobom kao ranije i najveći deo komunikacije se odvija na internetu, na društvenim mrežama, u programima za dopisivanje i pozive preko interneta.

Savremena tehnološka rešenja komunikaciju stavljaju na globalni nivo, te ljudi mogu da komuniciraju sa drugim ljudima na drugom kontinentu istog momenta kada to požele. To je jedan od pokazatelja i razloga zašto je potrebno prihvatiti prilike koje pruža oglašavanje na internetu. I naučiti nešto iz priča onih koji nisu prihvatili, a mnogo više od onih koji su svoje poslovanje unapredili u tom smislu. 

Danas sam pisao o AdWords-u, neki drugi put o nekoj drugoj savremenoj metodi, ili detaljnije o ovom alatu.