Man vs Machine - iz ugla marketara




Povremeno vodim razgovore o mašinama i potpunoj automatizaciji marketing procesa sa prijateljima koji su, po prirodi posla, više orijentisani ka mašinama. To je tema o kojoj razmišlja dobar deo ljudi iz IT industrije, a definitivno svi marketari. Koliko god se naša mišljenja razlikovala, ipak dolazimo do zajedničkih zaključaka koji se temelje na tome da su potrebne ljudska inteligencija i kreativnost kako bi se kreirale „pametne“ mašine. Akcenat je na kreativnosti, jer isključivo ona razlikuje čoveka od mašine i pruža mu nadmoć, bez obzira na to koji su njegova uloga i zanimanje.

Gari Kasparov vs Big Blue


Godine 1997. je IBM-ov računar Big Blue pobedio Garija Kasparova u šahu. Jednu partiju je dobio Kasparov, jednu računar. Mašina je uspela da nauči poteze, ali inteligencija mašine se završava tamo gde počinje ljudska kreativnost.

Sam Kasparov je izrazio žaljenje što nikada nisu organizovali revanš, ali je istakao da mladim šahistima igranje protiv kompjutera pruža ogromne mogućnosti za učenje, a ljudsko strateško vođenje u kombinaciji sa taktičkom oštrinom koju pruža mašina je nadmoćna kombinacija u odnosu na samu mašinu ili samog čoveka.

Istorija - Čovek i mašina zajedno protiv nacizma


Alan Turing je jedan od najboljih primera kako čovek i mašina čine savršen spoj. On je tokom drugog svetskog rata kreirao mašinu pomoću koje je uspeo da usavrši i ubrza dekripciju poruka sa nemačke Enigme, mašine namenjene slanju šifrovanih poruka (malo je poznato da su prvi Poljaci zapravo imali uspeha na tom polju). On se smatra „ocem“ savremenih računara, a pitanje koje je postavljao je bilo da li su mašine sposobne da razmišljaju, jer je razmišljanje teško definisati.

Da li su marketari ugroženi od strane mašina


Ljudi ili mašine, ko bolje obavlja marketing poslove, koja je iskorišćenost ljudske inteligencije i kreativnosti, koliko mašine mogu da pariraju tome, a koliko ljudi mogu da ostvare uspeha u odnosu na robota koji je kreiran tako da obavlja jednu specifičnu funkciju ili par zadataka. Da li postoji balans u tome?

U poslednjih nekoliko godina je došlo do ogromnog rasta količine sadržaja na internetu i društvenim mrežama, za čoveka je tačka spoticanja ove ekspanzije veličina memorije ljudskog mozga (prema stručnjacima, to je količina od oko milion gigabajta).
U tom kontekstu, pomenuo bih same početke. Yahoo je u početku imao uspeha tako što su tagovali sajtove u kategorije i koristili te informacije da pomognu korisnicima da se bolje snađu u pretrazi sajtova. Međutim, kako je internet rastao taj sistem je pokazao brojne nedostatke, te nije bilo moguće održati manuelni pristup.

Sa druge strane, Google je ostvario ogroman uspeh utemeljen na kreativnom shvatanju sajtova. Kao što je već poznato, kroz razvoj svog algoritma, ljudi iz Gugla su kreirali sistem koji razume namere i vrednost sajtova, uzimajući u obzir raznovrsne faktore (koliko ljudi povezanih sa različitim sajtovima posećuje određeni sajt, koja vrsta vokabulara je zastupljena itd.), te ih na osnovu tih vrednosti i rangiraju.

Veštačka inteligencija vs ljudska kreativnost


Kako internet nastavlja da raste i sposobnost mašina da uče raste, pa to pruža mogućnost marketarima da koriste tehnologiju da čitaju postove i članke, uoče njihove „namere“ i upare ih sa korisnicima. Sa samim tim u priči, sposobnost mašina da uče nije više diskutabilna, samo je pitanje vremena kada će ostvariti pun potencijal, što neke marketare i plaši.

U toj korelaciji, veoma je važno razumeti ulogu mašina u marketingu. Apsolutno je ispravna tvrdnja da mašine neće moći da obavljaju sav posao koji obavljaju marketari i nikad neće moći da zamene čoveka bez obzira na tehnološki napredak, ali je takođe ispravna tvrdnja da su mašine moćne alatke u rukama marketara prilikom kreiranja personalizovanog sadržaja i ukupnog iskustva korisnika.

Svet još uvek nije ni blizu superinteligentnih mašina i uglavnom su mašine i roboti, kao što sam pomenuo ranije, fokusirani na obavljanje specifičnih, zadatih, operacija. U svetu marketinga trenutno ne postoje mašine, roboti, koji bi zamenili marketare i u ovom momentu se inteligencija mašina završava na pomoćnoj funkciji (razni botovi, marketing/sales asistenti i sl.).

Da li je Content Marketing kakav znamo mrtav ako mašine razviju superinteligenciju?


Dolazimo do pitanja da li je Content marketing osuđen na propast ukoliko dođe do unapređenog razvoja mašina i veštačke inteligencije. Mašine vam pružaju mogućnost otkrivanja šablona u ponašanju korisnika, prognoziranja njihovog ponašanja kao i određivanja njihovih namera, ali ne mogu kreirati tu vrstu sadržaja koja navodi ljude da kupe određeni proizvod ili uslugu. Upravo su ljudi ti kojima pripada kreativna uloga u marketingu, a uloga mašina jeste da skupljaju informacije i pružaju marketarima uvid u korake koje bi trebalo da preduzmu kako bi optimizovali kreiranje sadržaja.

Sa svim alatima koje imamo na raspolaganju, mašinama koje odlično obavljaju tehnički deo posla, targetiranjem tačno određenih manjih grupa korisnika sadržajem na koji će najbolje reagovati, često se postavlja pitanje da li mašina može zameniti čoveka, odnosno da li će zanimanje marketara biti prevaziđeno.

Sasvim je jasno da se sa mašinama – alatima povećava efikasnost i efektivnost, da se samim tim produktivnost diže na viši nivo, jer mašine, odnosno roboti, obavljaju specifične zadatke koji marketarima umnogome olakšavaju posao, ali uvek postoji to „ali“. U ovom slučaju, kao i kod svih tehnologija, potrebni su ljudi kako bi se podesili procesi, sproveli testovi kvaliteta i kako bi se povezali različiti alati i tehnologije da rade kako bi se dostigao željeni cilj. Još uvek ne postoje mašine, botovi, koji mogu da odrade sve „end – to – end“ i ljudi su ti koji popunjavaju praznine.

Čovek i mašina zajedno - prilika ili ne?


Zaključak je da mašine, počev od Turingove, preko IBM računara koji je pobedio Kasparova, pa do sadašnjih superkompjutera, nastavljaju da uče. Zato i ljudi moraju da nastave sa učenjem kako bi zadržali poslove i konce u svojim rukama, a mašine na nivou alata koji olakšavaju posao. Takođe, u tekstu sam pokušao da „pomirim“ mašine i marketare koji se plaše da će izgubiti bitku koja, zapravo, nije bitka. Mesto gledišta sa kojeg se može uočiti „saradnja“ čoveka i mašine za najbolje rezultate je jedini ispravan, jer stvaranje neprijateljskog stava i pesimizma izuzima prilike koje oportunisti vide.

1 коментар:

  1. Odlican tekst. Zanimljivo je pogledati i druge delatnosti i njihov odnos prema "vestackoj inteligenciji". Recimo ljudi koji se bave prevodjenjem koriste CAT (Computer-assisted translation) pretpostavljam svakodnevno u svom radu, sto potvrdjuje vas stav da treba da saradjujemo sa masinama, odnosno da koristimo njihovu mogucnost u nasu korist. Ili mozda predavanje Engleskog jezika preko interneta; neki ljudi u toj oblasti takodje brinu da ce i tu "AI" zameniti ljude kao predavace, sto verujem da se nece desiti i da ce kreativni poslovi ostati zasticeni od potpune automatizacije.

    ОдговориИзбриши

Man vs Machine - iz ugla marketara

Povremeno vodim razgovore o mašinama i potpunoj automatizaciji marketing procesa sa prijateljima koji su, po prirodi posla, više or...