Man vs Machine - iz ugla marketara

Povremeno vodim razgovore o mašinama i potpunoj automatizaciji marketing procesa sa prijateljima koji su, po prirodi posla, više orijentisani ka mašinama. To je tema o kojoj razmišlja dobar deo ljudi iz IT industrije, a definitivno svi marketari. Koliko god se naša mišljenja razlikovala, ipak dolazimo do zajedničkih zaključaka koji se temelje na tome da su potrebne ljudska inteligencija i kreativnost kako bi se kreirale „pametne“ mašine. Akcenat je na kreativnosti, jer isključivo ona razlikuje čoveka od mašine i pruža mu nadmoć, bez obzira na to koji su njegova uloga i zanimanje.

Gari Kasparov vs Big Blue

Godine 1997. je IBM-ov računar Big Blue pobedio Garija Kasparova u šahu. Jednu partiju je dobio Kasparov, jednu računar. Mašina je uspela da nauči poteze, ali inteligencija mašine se završava tamo gde počinje ljudska kreativnost.

Sam Kasparov je izrazio žaljenje što nikada nisu organizovali revanš, ali je istakao da mladim šahistima igranje protiv kompjutera pruža ogromne mogućnosti za učenje, a ljudsko strateško vođenje u kombinaciji sa taktičkom oštrinom koju pruža mašina je nadmoćna kombinacija u odnosu na samu mašinu ili samog čoveka.

Istorija - Čovek i mašina zajedno protiv nacizma

Alan Turing je jedan od najboljih primera kako čovek i mašina čine savršen spoj. On je tokom drugog svetskog rata kreirao mašinu pomoću koje je uspeo da usavrši i ubrza dekripciju poruka sa nemačke Enigme, mašine namenjene slanju šifrovanih poruka (malo je poznato da su prvi Poljaci zapravo imali uspeha na tom polju). On se smatra „ocem“ savremenih računara, a pitanje koje je postavljao je bilo da li su mašine sposobne da razmišljaju, jer je razmišljanje teško definisati.

Da li su marketari ugroženi od strane mašina

Ljudi ili mašine, ko bolje obavlja marketing poslove, koja je iskorišćenost ljudske inteligencije i kreativnosti, koliko mašine mogu da pariraju tome, a koliko ljudi mogu da ostvare uspeha u odnosu na robota koji je kreiran tako da obavlja jednu specifičnu funkciju ili par zadataka. Da li postoji balans u tome?

U poslednjih nekoliko godina je došlo do ogromnog rasta količine sadržaja na internetu i društvenim mrežama, za čoveka je tačka spoticanja ove ekspanzije veličina memorije ljudskog mozga (prema stručnjacima, to je količina od oko milion gigabajta).

U tom kontekstu, pomenuo bih same početke. Yahoo je u početku imao uspeha tako što su tagovali sajtove u kategorije i koristili te informacije da pomognu korisnicima da se bolje snađu u pretrazi sajtova. Međutim, kako je internet rastao taj sistem je pokazao brojne nedostatke, te nije bilo moguće održati manuelni pristup.

Sa druge strane, Google je ostvario ogroman uspeh utemeljen na kreativnom shvatanju sajtova. Kao što je već poznato, kroz razvoj svog algoritma, ljudi iz Gugla su kreirali sistem koji razume namere i vrednost sajtova, uzimajući u obzir raznovrsne faktore (koliko ljudi povezanih sa različitim sajtovima posećuje određeni sajt, koja vrsta vokabulara je zastupljena itd.), te ih na osnovu tih vrednosti i rangiraju.

Veštačka inteligencija vs ljudska kreativnost

Kako internet nastavlja da raste i sposobnost mašina da uče raste, pa to pruža mogućnost marketarima da koriste tehnologiju da čitaju postove i članke, uoče njihove „namere“ i upare ih sa korisnicima. Sa samim tim u priči, sposobnost mašina da uče nije više diskutabilna, samo je pitanje vremena kada će ostvariti pun potencijal, što neke marketare i plaši.

U toj korelaciji, veoma je važno razumeti ulogu mašina u marketingu. Apsolutno je ispravna tvrdnja da mašine neće moći da obavljaju sav posao koji obavljaju marketari i nikad neće moći da zamene čoveka bez obzira na tehnološki napredak, ali je takođe ispravna tvrdnja da su mašine moćne alatke u rukama marketara prilikom kreiranja personalizovanog sadržaja i ukupnog iskustva korisnika.

Svet još uvek nije ni blizu superinteligentnih mašina i uglavnom su mašine i roboti, kao što sam pomenuo ranije, fokusirani na obavljanje specifičnih, zadatih, operacija. U svetu marketinga trenutno ne postoje mašine, roboti, koji bi zamenili marketare i u ovom momentu se inteligencija mašina završava na pomoćnoj funkciji (razni botovi, marketing/sales asistenti i sl.).

Da li je Content Marketing kakav znamo mrtav ako mašine razviju superinteligenciju?

Dolazimo do pitanja da li je Content marketing osuđen na propast ukoliko dođe do unapređenog razvoja mašina i veštačke inteligencije. Mašine vam pružaju mogućnost otkrivanja šablona u ponašanju korisnika, prognoziranja njihovog ponašanja kao i određivanja njihovih namera, ali ne mogu kreirati tu vrstu sadržaja koja navodi ljude da kupe određeni proizvod ili uslugu. Upravo su ljudi ti kojima pripada kreativna uloga u marketingu, a uloga mašina jeste da skupljaju informacije i pružaju marketarima uvid u korake koje bi trebalo da preduzmu kako bi optimizovali kreiranje sadržaja.

Sa svim alatima koje imamo na raspolaganju, mašinama koje odlično obavljaju tehnički deo posla, targetiranjem tačno određenih manjih grupa korisnika sadržajem na koji će najbolje reagovati, često se postavlja pitanje da li mašina može zameniti čoveka, odnosno da li će zanimanje marketara biti prevaziđeno.

Sasvim je jasno da se sa mašinama – alatima povećava efikasnost i efektivnost, da se samim tim produktivnost diže na viši nivo, jer mašine, odnosno roboti, obavljaju specifične zadatke koji marketarima umnogome olakšavaju posao, ali uvek postoji to „ali“. U ovom slučaju, kao i kod svih tehnologija, potrebni su ljudi kako bi se podesili procesi, sproveli testovi kvaliteta i kako bi se povezali različiti alati i tehnologije da rade kako bi se dostigao željeni cilj. Još uvek ne postoje mašine, botovi, koji mogu da odrade sve „end – to – end“ i ljudi su ti koji popunjavaju praznine.

Čovek i mašina zajedno - prilika ili ne?

Zaključak je da mašine, počev od Turingove, preko IBM računara koji je pobedio Kasparova, pa do sadašnjih superkompjutera, nastavljaju da uče. Zato i ljudi moraju da nastave sa učenjem kako bi zadržali poslove i konce u svojim rukama, a mašine na nivou alata koji olakšavaju posao. Takođe, u tekstu sam pokušao da „pomirim“ mašine i marketare koji se plaše da će izgubiti bitku koja, zapravo, nije bitka. Mesto gledišta sa kojeg se može uočiti „saradnja“ čoveka i mašine za najbolje rezultate je jedini ispravan, jer stvaranje neprijateljskog stava i pesimizma izuzima prilike koje oportunisti vide.

Društvo digitalnih beskućnika

Tehnologija ide napred. Sa njom u korak mora da ide i biznis. Upravo iz tog razloga rodila se prilika da se stvori nova vrsta marketinga. Digitalni marketing. Klikom na ove dve reči, otvoriće se link u kojem jedan od najuticajnijih ljudi iz ove branše objašnjava mnogo bolje od mene šta je zapravo digitalni marketing. 

Što je nekad bio Word of Mouth marketing, sada je to Word of Mouse. Viralni marketing se preselio na internet i doživeo ogromnu ekspanziju. Ne i svoj zenit. Digitalni marketing je preuzeo vodeću ulogu u odnosu na tradicionalni marketing. Mnogi su čuli za SEO, Social Media marketing, neki su čuli za termine AdWords, Google Analytics, Inbound marketing, Content marketing, ali veoma je mali broj u Srbiji onih koji zapravo koriste društvene mreže kao kanale da razvijaju svoj brend, ili to rade samostalno, na amaterskom nivou, praveći stranice na Fejsbuku i Instagramu, što izuzetno čudi gledajući neke velike kompanije, čineći da one izgledaju smešno. 

Ono što je ideja ovog teksta jeste okupljanje svih onih koji traže svoje mesto u digitalnom marketingu. Svih onih ljudi poput mene, koje nazivam jednim zajedničkim imenom: "Digitalni beskućnici". Svih onih koji još uvek samostalno uče i traže svoje mesto pod suncem interneta. Šta mislim pod "okupljanjem"? Mislim da je potrebno da svi oni koji su u potrazi za poslom u marketingu rade zajedno, da oni koji to rade dugo i uspešno podele svoja iskustva i daju smernice, da umesto rasprava na forumima svako svakoga može putem društvenih mreža pitati ono što ga zanima, za smernice, za uputstva, za savete. 

Digitalni marketing je veoma širok pojam, i u njega spada mnogo stvari koje rade različiti ljudi, čitavi timovi koji se trude da svom klijentu, ili svojoj kompaniji, lansiraju poslovanje na što bolji način, da dosegnu što više relevantnih korisnika i da zainteresuju i zadrže, kako postojeće, tako i nove, potencijalne klijente. 

Ljudi me često pitaju: "Šta će mi to?" 

Evo šta će ti: Interakcija tvoje firme sa klijentima na društvenim mrežama pre svega će ti doneti profit. Kraj. 

Zanimljiva činjenica je da ni u nekim velikim kompanijama još uvek nisu shvatili važnost prisutnosti u svetu digitalnog marketinga što će ih, pre ili kasnije, dovesti do "Šta sad da radimo, propašćemo" situacije, o čemu govori i jedna krajnje neverovatna izjava saradnika u ljudskim resursima mog poslodavca (preko 1.000 zaposlenih), koji je na sve razloge i argumente za hitne reakcije i ulaganje napora da se uhvati korak sa konkurencijom rekao: "Trenutno nema potrebe za takvim profilom". 

Sine, nemaš ti pojma, jer da imaš ne bi se oslanjao na flajere i kucanje na vrata klijentima, pešadijsku akviziciju klijenata i oslanjanje na "dovedi prijatelja, kuma, brata da nam bude klijent". 

Ljudi vole interakciju, žele da budu deo nečega, i to je jedna od ogromnih prednosti društvenih mreža, komunikacija, interakcija, uključivanje svojih klijenata u svakodnevni rad. Želiš li da čuješ šta tvoji klijenti žele? Hoćeš li da ih zadržiš ili ti je bitno samo da kupe tvoj proizvod ili uslugu? Interakcija je jedan od ključnih faktora zadržavanja klijenata, jer pored pronalaženja načina da ih zadovoljiš potrebno je i da prevaziđeš njihova očekivanja. Lojalan klijent znači više nego novi klijent, i to je pravilo koje važi mnogo duže od interneta, pravilo koje čuva posao, ono što ti garantuje profit u budućnosti. To postaje nemoguće bez interneta, društvenih mreža, odnosno interakcije sa klijentima na istim, bilo da je to Fejsbuk, Instagram ili Tviter. 

Ljudi vole interakciju, žele da budu deo nečega.

Fejsbuk ima preko milijardu aktivnih korisnika dnevno! Zašto neko misli da to nije dobar način da se do njih dođe? Da li je jeftinije dopreti do korisnika putem Fejsbuka nego putem televizijske reklame? Dajte sami odgovor. 

 Instagram je od 2013. do polovine 2016. skočio sa 90 miliona aktivnih korisnika na 500 miliona. Da li je, na mreži koja je savršena za foto/video interakciju, promociju i razvoj brenda, loše doći do novih klijenata? Da li je i to jeftinije od televizijske reklame? Opet sami dajte odgovor.

Znam da u Srbiji postoji još mnogo da se radi da bi kompanije i firme, bez obzira na veličinu, opredelile za digitalni marketing. Znam da postoje ljudi koji tehnološki razvoj i napredak vide kao priliku za nove naučne, praktične i poslovne oblasti. Znam da jedan broj marketinških stručnjaka već odavno radi i napreduje u svim segmentima digitalnog marketinga, a isto tako znam i da postoji još mnogo njih poput mene koji još uvek traže način da uđu u ovaj svet, koji uče svakodnevno, i koji vide biznis drugim očima od "Zovi kuma, brata, rođaka i prijatelja". Pusti klijenta da ti dovede svog brata, kuma i prijatelja, ti mu pruži nešto zbog čega će da ga dovede. Daj mu kvalitetan sadržaj, nauči ga nečemu, daj mu razloge da bude srećan što je tvoj klijent, omogući mu da ti kaže svoje želje, sugestije, iskaže nezadovoljstvo ako ima i najmanji problem sa tvojim proizvodom ili uslugom, i uradi nešto da ga oduševiš ili mu pokreneš pozitivne emocije, jer marketing više nije samo grafika, nije proračun, ima tu i dosta psihologije. 

Pusti klijenta da ti dovede svog brata, kuma i prijatelja, ti mu pruži nešto zbog čega će da ga dovede. 

Na svim društvenim mrežama, svako ko želi, bilo da je istomišljenik, kolega, kompanija koja vidi savremeno poslovanje istim očima, može da nađe moj profil: markolo87, i započne interakciju jer, da ponovim, cilj ovog teksta jeste da okupim oko sebe ljude koji se na ovaj ili onaj način bave digitalnim marketingom, stručnjake koji već rade ili one koji poput mene žele to isto da rade, kako bismo ga zajednički uveli u srpsku biznis kulturu, jer je Srbija, njena privreda, zajedno sa kompanijama koje posluju u njoj, i dalje "beba" u ovom segmentu poslovanja.