Ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije naizgled imaju sve konce u svojim rukama. Ali da li je sve sjajno kod njih i koliko poteškoća imaju svakodnevno? Brojne su iako tako ne izgleda. Način na koji su odrasli, odnos i očekivanja roditelja i okoline, njihova osećanja prilikom teških trenutaka, sve to mogu biti razlozi za delimičnu ili potpunu izolaciju. Pomislite na Teslu, Ajnštajna, Pupina...koliki je krug ljudi bio oko njih?
Inteligentni ljudi su izloženi većem pritisku
Kako su inteligentniji od većine, od inteligentnih ljudi se očekuje više, da daju veći doprinos, da više ostvare. Oni razumeju stvari koje drugi ljudi uglavnom i ne vide, svoj život posmatraju drugačije i smatraju da ide u drugačijem pravcu nego životi drugih ljudi. Oni teže ka uspehu i postizanju bolje karijere, više novca. Ukoliko se stvari koje rade ne ispostave visoko na lestvici uspešnih, smatraju da sebi čine "medvedju" uslugu. U slučaju da im život ne ide u onom pravcu koji su zamislili, često imaju običaj da kritikuju, napadaju i obezvredjuju sebe.
Teško stiču prijatelje
Inteligentni ljudi traže druge inteligentne osobe kako bi se družili i sprijateljili. Kada upoznaju nekog novog, posmatraju, analiziraju i postavljaju naizgled bezazlena pitanja u procesu upoznavanja. Čak i ako neko ima ista ili slična interesovanja, ne mora da znači da će biti prihvaćen, jer naše "pametnice" ne prihvataju ako neko nema istu percepciju i vidjenje tih stvari, predmeta interesovanja.
Ovo znači da su inteligentni ljudi samotnjaci, ili često usamljeni, kako god definisali njihovo osamljivanje. Iako ovo znači da imaju više vremena za ostvarenje svojih ciljeva, često može voditi depresiji.
Problem koji je naveden u ovom delu je utoliko veći što je sredina manja, što Srbiju, posebno delove unutrašnjosti, manje gradove, stavlja u prvi plan kod problema inteligentnih ljudi da steknu prijatelje.
Pate od paralize analizom
Kao što sam napisao u prethodnim redovima, inteligentni ljudi imaju potrebu da analiziraju. Iz te potrebe, javlja se proces istraživanja svih "za" i "protiv" činjenica pre donošenja odluke, što često dovodi i do toga da uopšte ne donesu odluku. Previše analiziranja i previše "Šta ako...?" pitanja ih iz tog razloga udalji od odluke. Možda zato što su perfekcionisti i žele da nadju najbolje moguće rešenje.
Ukoliko vode tim ili organizaciju, gore navedeni razlozi i činjenice mogu dovesti do katastrofalnih rezultata, jer oni neće prihvatiti da donesu odluku ukoliko sve nije uradjeno onako kako su zamislili, jer tim to nije mogao da ostvari.
Često su zarobljenici svoje inteligencije
Postoji mnogo primera u kojima su inteligentni ljudi zarobljenici svoje inteligencije. Na primer, oni uglavnom nemaju problem da razumeju nešto, i učenje drugih ljudi nečemu ih vrlo često frustrira ukoliko osoba ne razume ono čemu ga "pametnica" uči, i ne mogu da nastave sa tim procesom podučavanja.
Dalje sa tim, inteligentni ljudi mogu biti odbačeni od drugih ljudi. Sve što inteligentna osoba kaže može zvučati pretenciozno, a ustvari samo iznose činjenice. Ovo socijalizaciju i društveni život inteligentnih ljudi u velikoj meri otežava.
Teže im je da budu srećni
Inteligentni ljudi su "prokleti" svojom inteligencijom. I vrlo često misle da je neznanje blagoslov, popularno Čorbino "kako je lepo biti glup". Zato nekad misle da bi im bilo bolje da nisu toliko pametni. Pretvaranjem da nisu toliko pametni stvaraju mišljenje da su neiskreni prema sebi. Svo to preterano razmišljanje vodi ka socijalnoj anksioznosti.
Sreća dolazi iz prihvatanja sveta takvim kakav jeste, a kada ne možete da se opustite i prestanete da analizirate sve, skoro je nemoguće prosto udahnuti svet i njegovu nesavršenu prirodu.
Šta mislite o ovim činjenicama? Da li ste imali slična iskustva? I da li imate moguća rešenja za prevazilaženje problema prosečnog natprosečno inteligentnog čoveka?
Inteligentni ljudi su izloženi većem pritisku
Kako su inteligentniji od većine, od inteligentnih ljudi se očekuje više, da daju veći doprinos, da više ostvare. Oni razumeju stvari koje drugi ljudi uglavnom i ne vide, svoj život posmatraju drugačije i smatraju da ide u drugačijem pravcu nego životi drugih ljudi. Oni teže ka uspehu i postizanju bolje karijere, više novca. Ukoliko se stvari koje rade ne ispostave visoko na lestvici uspešnih, smatraju da sebi čine "medvedju" uslugu. U slučaju da im život ne ide u onom pravcu koji su zamislili, često imaju običaj da kritikuju, napadaju i obezvredjuju sebe.
Teško stiču prijatelje
Inteligentni ljudi traže druge inteligentne osobe kako bi se družili i sprijateljili. Kada upoznaju nekog novog, posmatraju, analiziraju i postavljaju naizgled bezazlena pitanja u procesu upoznavanja. Čak i ako neko ima ista ili slična interesovanja, ne mora da znači da će biti prihvaćen, jer naše "pametnice" ne prihvataju ako neko nema istu percepciju i vidjenje tih stvari, predmeta interesovanja.
Ovo znači da su inteligentni ljudi samotnjaci, ili često usamljeni, kako god definisali njihovo osamljivanje. Iako ovo znači da imaju više vremena za ostvarenje svojih ciljeva, često može voditi depresiji.
Problem koji je naveden u ovom delu je utoliko veći što je sredina manja, što Srbiju, posebno delove unutrašnjosti, manje gradove, stavlja u prvi plan kod problema inteligentnih ljudi da steknu prijatelje.
Pate od paralize analizom
Kao što sam napisao u prethodnim redovima, inteligentni ljudi imaju potrebu da analiziraju. Iz te potrebe, javlja se proces istraživanja svih "za" i "protiv" činjenica pre donošenja odluke, što često dovodi i do toga da uopšte ne donesu odluku. Previše analiziranja i previše "Šta ako...?" pitanja ih iz tog razloga udalji od odluke. Možda zato što su perfekcionisti i žele da nadju najbolje moguće rešenje.
Ukoliko vode tim ili organizaciju, gore navedeni razlozi i činjenice mogu dovesti do katastrofalnih rezultata, jer oni neće prihvatiti da donesu odluku ukoliko sve nije uradjeno onako kako su zamislili, jer tim to nije mogao da ostvari.
Često su zarobljenici svoje inteligencije
Postoji mnogo primera u kojima su inteligentni ljudi zarobljenici svoje inteligencije. Na primer, oni uglavnom nemaju problem da razumeju nešto, i učenje drugih ljudi nečemu ih vrlo često frustrira ukoliko osoba ne razume ono čemu ga "pametnica" uči, i ne mogu da nastave sa tim procesom podučavanja.
Dalje sa tim, inteligentni ljudi mogu biti odbačeni od drugih ljudi. Sve što inteligentna osoba kaže može zvučati pretenciozno, a ustvari samo iznose činjenice. Ovo socijalizaciju i društveni život inteligentnih ljudi u velikoj meri otežava.
Teže im je da budu srećni
Inteligentni ljudi su "prokleti" svojom inteligencijom. I vrlo često misle da je neznanje blagoslov, popularno Čorbino "kako je lepo biti glup". Zato nekad misle da bi im bilo bolje da nisu toliko pametni. Pretvaranjem da nisu toliko pametni stvaraju mišljenje da su neiskreni prema sebi. Svo to preterano razmišljanje vodi ka socijalnoj anksioznosti.
Sreća dolazi iz prihvatanja sveta takvim kakav jeste, a kada ne možete da se opustite i prestanete da analizirate sve, skoro je nemoguće prosto udahnuti svet i njegovu nesavršenu prirodu.
Šta mislite o ovim činjenicama? Da li ste imali slična iskustva? I da li imate moguća rešenja za prevazilaženje problema prosečnog natprosečno inteligentnog čoveka?
Нема коментара:
Постави коментар