Man vs Machine - iz ugla marketara

Povremeno vodim razgovore o mašinama i potpunoj automatizaciji marketing procesa sa prijateljima koji su, po prirodi posla, više orijentisani ka mašinama. To je tema o kojoj razmišlja dobar deo ljudi iz IT industrije, a definitivno svi marketari. Koliko god se naša mišljenja razlikovala, ipak dolazimo do zajedničkih zaključaka koji se temelje na tome da su potrebne ljudska inteligencija i kreativnost kako bi se kreirale „pametne“ mašine. Akcenat je na kreativnosti, jer isključivo ona razlikuje čoveka od mašine i pruža mu nadmoć, bez obzira na to koji su njegova uloga i zanimanje.

Gari Kasparov vs Big Blue

Godine 1997. je IBM-ov računar Big Blue pobedio Garija Kasparova u šahu. Jednu partiju je dobio Kasparov, jednu računar. Mašina je uspela da nauči poteze, ali inteligencija mašine se završava tamo gde počinje ljudska kreativnost.

Sam Kasparov je izrazio žaljenje što nikada nisu organizovali revanš, ali je istakao da mladim šahistima igranje protiv kompjutera pruža ogromne mogućnosti za učenje, a ljudsko strateško vođenje u kombinaciji sa taktičkom oštrinom koju pruža mašina je nadmoćna kombinacija u odnosu na samu mašinu ili samog čoveka.

Istorija - Čovek i mašina zajedno protiv nacizma

Alan Turing je jedan od najboljih primera kako čovek i mašina čine savršen spoj. On je tokom drugog svetskog rata kreirao mašinu pomoću koje je uspeo da usavrši i ubrza dekripciju poruka sa nemačke Enigme, mašine namenjene slanju šifrovanih poruka (malo je poznato da su prvi Poljaci zapravo imali uspeha na tom polju). On se smatra „ocem“ savremenih računara, a pitanje koje je postavljao je bilo da li su mašine sposobne da razmišljaju, jer je razmišljanje teško definisati.

Da li su marketari ugroženi od strane mašina

Ljudi ili mašine, ko bolje obavlja marketing poslove, koja je iskorišćenost ljudske inteligencije i kreativnosti, koliko mašine mogu da pariraju tome, a koliko ljudi mogu da ostvare uspeha u odnosu na robota koji je kreiran tako da obavlja jednu specifičnu funkciju ili par zadataka. Da li postoji balans u tome?

U poslednjih nekoliko godina je došlo do ogromnog rasta količine sadržaja na internetu i društvenim mrežama, za čoveka je tačka spoticanja ove ekspanzije veličina memorije ljudskog mozga (prema stručnjacima, to je količina od oko milion gigabajta).

U tom kontekstu, pomenuo bih same početke. Yahoo je u početku imao uspeha tako što su tagovali sajtove u kategorije i koristili te informacije da pomognu korisnicima da se bolje snađu u pretrazi sajtova. Međutim, kako je internet rastao taj sistem je pokazao brojne nedostatke, te nije bilo moguće održati manuelni pristup.

Sa druge strane, Google je ostvario ogroman uspeh utemeljen na kreativnom shvatanju sajtova. Kao što je već poznato, kroz razvoj svog algoritma, ljudi iz Gugla su kreirali sistem koji razume namere i vrednost sajtova, uzimajući u obzir raznovrsne faktore (koliko ljudi povezanih sa različitim sajtovima posećuje određeni sajt, koja vrsta vokabulara je zastupljena itd.), te ih na osnovu tih vrednosti i rangiraju.

Veštačka inteligencija vs ljudska kreativnost

Kako internet nastavlja da raste i sposobnost mašina da uče raste, pa to pruža mogućnost marketarima da koriste tehnologiju da čitaju postove i članke, uoče njihove „namere“ i upare ih sa korisnicima. Sa samim tim u priči, sposobnost mašina da uče nije više diskutabilna, samo je pitanje vremena kada će ostvariti pun potencijal, što neke marketare i plaši.

U toj korelaciji, veoma je važno razumeti ulogu mašina u marketingu. Apsolutno je ispravna tvrdnja da mašine neće moći da obavljaju sav posao koji obavljaju marketari i nikad neće moći da zamene čoveka bez obzira na tehnološki napredak, ali je takođe ispravna tvrdnja da su mašine moćne alatke u rukama marketara prilikom kreiranja personalizovanog sadržaja i ukupnog iskustva korisnika.

Svet još uvek nije ni blizu superinteligentnih mašina i uglavnom su mašine i roboti, kao što sam pomenuo ranije, fokusirani na obavljanje specifičnih, zadatih, operacija. U svetu marketinga trenutno ne postoje mašine, roboti, koji bi zamenili marketare i u ovom momentu se inteligencija mašina završava na pomoćnoj funkciji (razni botovi, marketing/sales asistenti i sl.).

Da li je Content Marketing kakav znamo mrtav ako mašine razviju superinteligenciju?

Dolazimo do pitanja da li je Content marketing osuđen na propast ukoliko dođe do unapređenog razvoja mašina i veštačke inteligencije. Mašine vam pružaju mogućnost otkrivanja šablona u ponašanju korisnika, prognoziranja njihovog ponašanja kao i određivanja njihovih namera, ali ne mogu kreirati tu vrstu sadržaja koja navodi ljude da kupe određeni proizvod ili uslugu. Upravo su ljudi ti kojima pripada kreativna uloga u marketingu, a uloga mašina jeste da skupljaju informacije i pružaju marketarima uvid u korake koje bi trebalo da preduzmu kako bi optimizovali kreiranje sadržaja.

Sa svim alatima koje imamo na raspolaganju, mašinama koje odlično obavljaju tehnički deo posla, targetiranjem tačno određenih manjih grupa korisnika sadržajem na koji će najbolje reagovati, često se postavlja pitanje da li mašina može zameniti čoveka, odnosno da li će zanimanje marketara biti prevaziđeno.

Sasvim je jasno da se sa mašinama – alatima povećava efikasnost i efektivnost, da se samim tim produktivnost diže na viši nivo, jer mašine, odnosno roboti, obavljaju specifične zadatke koji marketarima umnogome olakšavaju posao, ali uvek postoji to „ali“. U ovom slučaju, kao i kod svih tehnologija, potrebni su ljudi kako bi se podesili procesi, sproveli testovi kvaliteta i kako bi se povezali različiti alati i tehnologije da rade kako bi se dostigao željeni cilj. Još uvek ne postoje mašine, botovi, koji mogu da odrade sve „end – to – end“ i ljudi su ti koji popunjavaju praznine.

Čovek i mašina zajedno - prilika ili ne?

Zaključak je da mašine, počev od Turingove, preko IBM računara koji je pobedio Kasparova, pa do sadašnjih superkompjutera, nastavljaju da uče. Zato i ljudi moraju da nastave sa učenjem kako bi zadržali poslove i konce u svojim rukama, a mašine na nivou alata koji olakšavaju posao. Takođe, u tekstu sam pokušao da „pomirim“ mašine i marketare koji se plaše da će izgubiti bitku koja, zapravo, nije bitka. Mesto gledišta sa kojeg se može uočiti „saradnja“ čoveka i mašine za najbolje rezultate je jedini ispravan, jer stvaranje neprijateljskog stava i pesimizma izuzima prilike koje oportunisti vide.

Društvo digitalnih beskućnika

Tehnologija ide napred. Sa njom u korak mora da ide i biznis. Upravo iz tog razloga rodila se prilika da se stvori nova vrsta marketinga. Digitalni marketing. Klikom na ove dve reči, otvoriće se link u kojem jedan od najuticajnijih ljudi iz ove branše objašnjava mnogo bolje od mene šta je zapravo digitalni marketing. 

Što je nekad bio Word of Mouth marketing, sada je to Word of Mouse. Viralni marketing se preselio na internet i doživeo ogromnu ekspanziju. Ne i svoj zenit. Digitalni marketing je preuzeo vodeću ulogu u odnosu na tradicionalni marketing. Mnogi su čuli za SEO, Social Media marketing, neki su čuli za termine AdWords, Google Analytics, Inbound marketing, Content marketing, ali veoma je mali broj u Srbiji onih koji zapravo koriste društvene mreže kao kanale da razvijaju svoj brend, ili to rade samostalno, na amaterskom nivou, praveći stranice na Fejsbuku i Instagramu, što izuzetno čudi gledajući neke velike kompanije, čineći da one izgledaju smešno. 

Ono što je ideja ovog teksta jeste okupljanje svih onih koji traže svoje mesto u digitalnom marketingu. Svih onih ljudi poput mene, koje nazivam jednim zajedničkim imenom: "Digitalni beskućnici". Svih onih koji još uvek samostalno uče i traže svoje mesto pod suncem interneta. Šta mislim pod "okupljanjem"? Mislim da je potrebno da svi oni koji su u potrazi za poslom u marketingu rade zajedno, da oni koji to rade dugo i uspešno podele svoja iskustva i daju smernice, da umesto rasprava na forumima svako svakoga može putem društvenih mreža pitati ono što ga zanima, za smernice, za uputstva, za savete. 

Digitalni marketing je veoma širok pojam, i u njega spada mnogo stvari koje rade različiti ljudi, čitavi timovi koji se trude da svom klijentu, ili svojoj kompaniji, lansiraju poslovanje na što bolji način, da dosegnu što više relevantnih korisnika i da zainteresuju i zadrže, kako postojeće, tako i nove, potencijalne klijente. 

Ljudi me često pitaju: "Šta će mi to?" 

Evo šta će ti: Interakcija tvoje firme sa klijentima na društvenim mrežama pre svega će ti doneti profit. Kraj. 

Zanimljiva činjenica je da ni u nekim velikim kompanijama još uvek nisu shvatili važnost prisutnosti u svetu digitalnog marketinga što će ih, pre ili kasnije, dovesti do "Šta sad da radimo, propašćemo" situacije, o čemu govori i jedna krajnje neverovatna izjava saradnika u ljudskim resursima mog poslodavca (preko 1.000 zaposlenih), koji je na sve razloge i argumente za hitne reakcije i ulaganje napora da se uhvati korak sa konkurencijom rekao: "Trenutno nema potrebe za takvim profilom". 

Sine, nemaš ti pojma, jer da imaš ne bi se oslanjao na flajere i kucanje na vrata klijentima, pešadijsku akviziciju klijenata i oslanjanje na "dovedi prijatelja, kuma, brata da nam bude klijent". 

Ljudi vole interakciju, žele da budu deo nečega, i to je jedna od ogromnih prednosti društvenih mreža, komunikacija, interakcija, uključivanje svojih klijenata u svakodnevni rad. Želiš li da čuješ šta tvoji klijenti žele? Hoćeš li da ih zadržiš ili ti je bitno samo da kupe tvoj proizvod ili uslugu? Interakcija je jedan od ključnih faktora zadržavanja klijenata, jer pored pronalaženja načina da ih zadovoljiš potrebno je i da prevaziđeš njihova očekivanja. Lojalan klijent znači više nego novi klijent, i to je pravilo koje važi mnogo duže od interneta, pravilo koje čuva posao, ono što ti garantuje profit u budućnosti. To postaje nemoguće bez interneta, društvenih mreža, odnosno interakcije sa klijentima na istim, bilo da je to Fejsbuk, Instagram ili Tviter. 

Ljudi vole interakciju, žele da budu deo nečega.

Fejsbuk ima preko milijardu aktivnih korisnika dnevno! Zašto neko misli da to nije dobar način da se do njih dođe? Da li je jeftinije dopreti do korisnika putem Fejsbuka nego putem televizijske reklame? Dajte sami odgovor. 

 Instagram je od 2013. do polovine 2016. skočio sa 90 miliona aktivnih korisnika na 500 miliona. Da li je, na mreži koja je savršena za foto/video interakciju, promociju i razvoj brenda, loše doći do novih klijenata? Da li je i to jeftinije od televizijske reklame? Opet sami dajte odgovor.

Znam da u Srbiji postoji još mnogo da se radi da bi kompanije i firme, bez obzira na veličinu, opredelile za digitalni marketing. Znam da postoje ljudi koji tehnološki razvoj i napredak vide kao priliku za nove naučne, praktične i poslovne oblasti. Znam da jedan broj marketinških stručnjaka već odavno radi i napreduje u svim segmentima digitalnog marketinga, a isto tako znam i da postoji još mnogo njih poput mene koji još uvek traže način da uđu u ovaj svet, koji uče svakodnevno, i koji vide biznis drugim očima od "Zovi kuma, brata, rođaka i prijatelja". Pusti klijenta da ti dovede svog brata, kuma i prijatelja, ti mu pruži nešto zbog čega će da ga dovede. Daj mu kvalitetan sadržaj, nauči ga nečemu, daj mu razloge da bude srećan što je tvoj klijent, omogući mu da ti kaže svoje želje, sugestije, iskaže nezadovoljstvo ako ima i najmanji problem sa tvojim proizvodom ili uslugom, i uradi nešto da ga oduševiš ili mu pokreneš pozitivne emocije, jer marketing više nije samo grafika, nije proračun, ima tu i dosta psihologije. 

Pusti klijenta da ti dovede svog brata, kuma i prijatelja, ti mu pruži nešto zbog čega će da ga dovede. 

Na svim društvenim mrežama, svako ko želi, bilo da je istomišljenik, kolega, kompanija koja vidi savremeno poslovanje istim očima, može da nađe moj profil: markolo87, i započne interakciju jer, da ponovim, cilj ovog teksta jeste da okupim oko sebe ljude koji se na ovaj ili onaj način bave digitalnim marketingom, stručnjake koji već rade ili one koji poput mene žele to isto da rade, kako bismo ga zajednički uveli u srpsku biznis kulturu, jer je Srbija, njena privreda, zajedno sa kompanijama koje posluju u njoj, i dalje "beba" u ovom segmentu poslovanja. 

Konkurs za posao – ili kako bi to izgledalo da su kompanije u ulozi kandidata

Marko Janković, master ekonomije, raspisuje konkurs za radno mesto u marketingu.

O meni:

Marko Janković, marketing ekspert u razvoju, vlasnik diplome mastera ekonomije na smeru Marketing i Trgovina, diplome osnovnih akademskih studija na smeru finansije i bankarstvo, kao i sertifikovani Google Partner i objavljivani autor na naučno istraživačkim portalima sa akademskim radovima na teme savremenog marketinga zaljubljenik u digitalni marketing, viralni marketing, razvoj brenda i inovativni pristup u donošenju poslovnih odluka, jedan od onih koji prate svoje snove i ne odustaju od njih. Jedan od onih koji znaju da je uspeh sastavljen od odredjenog broja neuspeha. Na mom LinkedIn profilu se mogu naći brojne kvalifikacije koje su samo vrh ledenog brega a na osnovu kojih se može doneti zaključak o nedovoljno iskorišćenom potencijalu


 Za potrebe iskorišćavanja potencijala i dostizanje maksimalnih rezultata, Marko Janković traži:

- Ozbiljnu kompaniju koja ume da ceni intelektualne, moralne i profesionalne kvalitete

- Kompaniju sa potencijalom i trendom rasta koja ume da odredi adekvatan ekvivalent kvalitetu zaposlenog u novčanim sredstvima

- Minimalno obrazovanje generalnog direktora: visoka stručna sprema (Master, magistar, doktor)

- Minimum pet godina rada sa godišnjom stopom rasta prihoda od 20%

- Poznavanje pravopisa srpskog jezika svih zaposlenih u višem menadžmentu (za srpske državljane minimum poznavanje  90% opštih pravopisnih pravila)

- Obavezno poznavanje rada na računaru i mobilnim uredjajima (MS Office, web, Skype, poslovna korespodencija)

- Obavezno poznavanje, poštovanje i primena liderskih osobina koje pružaju motivaciju i satisfakciju zaposlenima

- Potrebne izražene veštine u okviru  plaćanja visokoobrazovanih zaposlenih u skladu sa njihovim obrazovanjem i profesionalnim kompetencijama

- Potrebna dodatna stimulacija zaposlenih putem programa retencije i ostvarivanja satisfakcije i lojalnosti svih koji rade za kompaniju, minimum 90%

- Dodatni uslov za kompanije od 130+ zaposlenih koje konkurišu za usluge Marka Jankovića jeste da mu obezbede sredstva za rad maksimalnog kvaliteta da bi očekivale maksimalne rezultate i prevazilaženje svojih očekivanja

- Obavezno službeno vozilo za vozača B kategorije, ne starije od 5 godina, sa osiguranjem stakala i putnika, manje od 100.000 predjenih kilometara u kategoriji hatchback/sedan/SUV i obaveznu opremu: parking senzori, senzori za kišu, xenon svetla, digitalna klima, tempomat, webasto, ABS, ESP, ASR


Opis dužnosti kompanije:

- Pružanje profesionalne atmosfere

- Adekvatna zarada sa bonusima, trinaestom platom i regresom, dovoljnim da zaposleni živi dostojanstveno, a ne preživljava

- Direktno opsluživanje profesionalnih  potreba i zahteva zaposlenih

- Poštovanje poslovnog kodeksa ponašanja svih zaposlenih u menadžmentu

- Briga o satisfakciji i lojalnosti zaposlenih u cilju stvaranja lojalnosti korisnika

- Održavanje kvalitetnog života zaposlenih u toku radnog vremena sa konstantnim zalaganjem za smanjenje stresa koji nosi savrmeeno poslovanje


Šta nudim:

- Visok nivo koeficijenta inteligencije

- Visok nivo obrazovanja sa konstantnim svakodnevnim učenjem novih veština

- Mogućnost ustupanja ličnog intelektualnog kapitala na neodredjeno vreme

- Dinamičan temperament

- Aktivan smisao za humor

- Kreativnost i inovativnost

- Visoki zahtevi po pitanju zarade

- Visoko mišljenje o sebi i stalno napredovanje ka postizanju dodatnih argumenata I činjenica o profesionalnim i moralnim kvalitetima

- Stalno profesionalno usavršavanje i neodustajanje od postizanja uspeha u profesionalnom i privatnom životu


Biće kontaktirane samo kompanije koje imaju ozbiljne namere da podstaknu razvoj profesionalnih kvaliteta i održavanja visokog životnog standarda svojih zaposlenih


Rok za konkurisanje: Dok je Marko Janković živ i sposoban za rad


Znate li neku kompaniju kojoj ne biste dozvolili da pre vas ugrabi priliku da zaposli Marka? Šta čekate?!



Kompanije koje su zainteresovane mogu poslati svoje ponude na mail: markolo87@gmail.com ili posetiti LinkedIn profil

Humanitarna akcija maturanata

Ovaj tekst posvećujem jednom Pedji i njegovim sestrama, deci koja nemaju srećno detinjstvo kakvo sam ja imao.

Svi smo u jednom trenutku čuli za nekoga kome je potrebna pomoć, neko dete ili porodicu. I uvek će postojati ljudi kojima će trebati pomoć. I uvek će biti ljudi koji mogu da pomognu. 

Tokom procesa organizacije proslave desetogodišnjice mature generacije 2002/2003, došao sam na ideju da i mi, bivši učenici gimnazije Vuk Karadžić iz Loznice, svojim skromnim doprinosom damo primer svim ljudima koji imaju mogućnost da barem na kratko vrate osmeh na lice nekog deteta, siromašnog ili bolesnog. Moj izbor je bio neko od učenika lozničke gimnazije. Kako je vreme prolazilo i kako sam se raspitivao kome bismo mogli ovu akciju da namenimo, saznao sam ime jednog učenika, Predraga Nikolića, za kojeg je Blic Fondacija svojevremeno, tačnije krajem 2015. godine, izdvojila sredstva i donirala mu kuću. Kako sam iz njihovog članka i direktno iz škole saznao, ovaj dečak živi u izuzetno lošim materijalnim uslovima, sa ocem i dve mladje sestre, jednom od 10 a drugom od 12 godina. 

U tekstu koji sam čitao na sajtu blic.rs, pisalo je da ovaj dečak u školu ide u jednoj trenerci čitavo polugodište, jedne patike koje je dobio su se već raspale, i strašno sam se osetio jer znam da na samo nekoliko kilometara od mene deca žive u takvim uslovima. 

Želeo sam da uradim nešto, a sam ne mogu mnogo, jer sam i ja, kao većina stanovnika Srbije zatrpan nekim svojim problemima, nekim svojim troškovima, i nekim svojim kombinacijama kako bih preživeo od plate do plate. Smatrao sam da ovaj skup treba iskoristiti i učiniti bilo šta. 

Ogromnu zahvalnost dugujem ljudima iz moje generacije, koji su izašli u susret povodom ove akcije, iako su mnogi od njih na prozivci, u svom predstavljanju, na temu zaposlenja rekli “Snalazim se”, i time je njihovo učešće veliko, odvojili su novac koji su možda krvavo zaradili. 

Nakon što smo na samoj proslavi uspeli da skupimo skromnih ali, smatram, značajnih 39.000 dinara za ovu porodicu, može se doneti zaključak: 

Dokazali smo i pokazali, kao i dosta ljudi pre nas, da Srbi kao narod, i pored teškog života i situacije u kojoj se svi gradjani nalaze, nisu izgubili ljudskost. Mi, konkretno generacija 2002/2003, pokazali smo da smo izrasli u kvalitetne ljude na koje će biti oslonjena budućnost ovog društva. 

Ukoliko svako od nas na ovakvim proslavama i skupovima bude dao doprinos odrekavši se paklice cigareta, dva pića u kafani ili bilo čega drugog što je ekvivalent toj vrednosti, neće izgubiti mnogo ali će dobiti satisfakciju i  ponos što učestvuje u humanom delu. 

Ovim putem bih zamolio svakoga ko pročita da na bilo koji način pomogne nekom detetu, bilo kojem, jer sva deca zaslužuju jednake uslove za odrastanje, jednake šanse za uspeh, i jednake širine kako bi izabrali svoj put, karijeru i život. 

Još jednom, zahvaljujem se svim ovim ljudima koji su podržali akciju, svim profesorima koji su uradili dobar posao pripremajući nas za svet odraslih, I naravno, roditeljima koji su nas vaspitali tako kako jesu, da postanemo dobri ljudi, humani, dostojanstveni, veliki. 

Generacijo 2002/2003 gimnazije Vuk Karadžić iz Loznice, BRAVO!
Vidimo se na novom okupljanju, i do tada vam želim svu sreću ovog sveta!

Sa čime se suočavaju inteligentni ljudi?

Ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije naizgled imaju sve konce u svojim rukama. Ali da li je sve sjajno kod njih i koliko poteškoća imaju svakodnevno? Brojne su iako tako ne izgleda. Način na koji su odrasli, odnos i očekivanja roditelja i okoline, njihova osećanja prilikom teških trenutaka, sve to mogu biti razlozi za delimičnu ili potpunu izolaciju. Pomislite na Teslu, Ajnštajna, Pupina...koliki je krug ljudi bio oko njih?

Inteligentni ljudi su izloženi većem pritisku

Kako su inteligentniji od većine, od inteligentnih ljudi se očekuje više, da daju veći doprinos, da više ostvare. Oni razumeju stvari koje drugi ljudi uglavnom i ne vide, svoj život posmatraju drugačije i smatraju da ide u drugačijem pravcu nego životi drugih ljudi. Oni teže ka uspehu i postizanju bolje karijere, više novca. Ukoliko se stvari koje rade ne ispostave visoko na lestvici uspešnih, smatraju da sebi čine "medvedju" uslugu. U slučaju da im život ne ide u onom pravcu koji su zamislili, često imaju običaj da kritikuju, napadaju i obezvredjuju sebe.

Teško stiču prijatelje

Inteligentni ljudi traže druge inteligentne osobe kako bi se družili i sprijateljili. Kada upoznaju nekog novog, posmatraju, analiziraju i postavljaju naizgled bezazlena pitanja u procesu upoznavanja. Čak i ako neko ima ista ili slična interesovanja, ne mora da znači da će biti prihvaćen, jer naše "pametnice" ne prihvataju ako neko nema istu percepciju i vidjenje tih stvari, predmeta interesovanja.

Ovo znači da su inteligentni ljudi samotnjaci, ili često usamljeni, kako god definisali njihovo osamljivanje. Iako ovo znači da imaju više vremena za ostvarenje svojih ciljeva, često može voditi depresiji.

Problem koji je naveden u ovom delu je utoliko veći što je sredina manja, što Srbiju, posebno delove unutrašnjosti, manje gradove, stavlja u prvi plan kod problema inteligentnih ljudi da steknu prijatelje.

Pate od paralize analizom

Kao što sam napisao u prethodnim redovima, inteligentni ljudi imaju potrebu da analiziraju. Iz te potrebe, javlja se proces istraživanja svih "za" i "protiv" činjenica pre donošenja odluke, što često dovodi i do toga da uopšte ne donesu odluku. Previše analiziranja i previše "Šta ako...?" pitanja ih iz tog razloga udalji od odluke. Možda zato što su perfekcionisti i žele da nadju najbolje moguće rešenje.

Ukoliko vode tim ili organizaciju, gore navedeni razlozi i činjenice mogu dovesti do katastrofalnih rezultata, jer oni neće prihvatiti da donesu odluku ukoliko sve nije uradjeno onako kako su zamislili, jer tim to nije mogao da ostvari.

Često su zarobljenici svoje inteligencije

Postoji mnogo primera u kojima su inteligentni ljudi zarobljenici svoje inteligencije. Na primer, oni uglavnom nemaju problem da razumeju nešto, i učenje drugih ljudi nečemu ih vrlo često frustrira ukoliko osoba ne razume ono čemu ga "pametnica" uči, i ne mogu da nastave sa tim procesom podučavanja.
Dalje sa tim, inteligentni ljudi mogu biti odbačeni od drugih ljudi. Sve što inteligentna osoba kaže može zvučati pretenciozno, a ustvari samo iznose činjenice. Ovo socijalizaciju i društveni život inteligentnih ljudi u velikoj meri otežava.

Teže im je da budu srećni

Inteligentni ljudi su "prokleti" svojom inteligencijom. I vrlo često misle da je neznanje blagoslov, popularno Čorbino "kako je lepo biti glup". Zato nekad misle da bi im bilo bolje da nisu toliko pametni. Pretvaranjem da nisu toliko pametni stvaraju mišljenje da su neiskreni prema sebi. Svo to preterano razmišljanje vodi ka socijalnoj anksioznosti.

Sreća dolazi iz prihvatanja sveta takvim kakav jeste, a kada ne možete da se opustite i prestanete da analizirate sve, skoro je nemoguće prosto udahnuti svet i njegovu nesavršenu prirodu.

Šta mislite o ovim činjenicama? Da li ste imali slična iskustva? I da li imate moguća rešenja za prevazilaženje problema prosečnog natprosečno inteligentnog čoveka?